4.2.141. ЈУГОСЛОВЕНСКИ СУСРЕТИ АМАТЕРА
„АБРАШЕВИЋ“ – ВАЉЕВО
(1966-1991), 1965-1991.

Југословенски сусрети аматера „Абрашевић“ у Ваљеву (у даљем тексту: Сусрети) основани су, 1966. године, под називом Ваљевски сусрети аматера „Абрашевић“, а оснивачи су Скупштина општине Ваљево, Општинско веће синдиката у Ваљеву, Културно просветна заједница Ваљево, Културно-уметничко друштво „Абрашевић“ Ваљеву и Дом културе у Ваљеву.

Сусрети су били манифестација најбољих остварења свих аматерских друштава у Републици Србији. После пет година манифестација је прерасла републичке оквире, па од 1971. године, Сусрети постају југословенска смотра аматерских друштава. Променом карактера и садржаја Сусрети добијају нови назив: Југословенски сусрети аматера "Абрашевић" - Ваљево. У регистар удружења грађана уписани су под редним бр. 163, решењем Секретаријата унутрашњих послова скупштина општина, од 27. маја 1976. године, када добијају и својство правног лица.

Циљ Сусрета било је подстицање и развијање културно-уметничког аматеризма аутентичног садржаја, нарочито међу радницима, и неговање братства и јединства.

Сусрети су финансирани из републичких и покрајинских фондова за културу, СИЗ-а културе у Ваљеву и од стране друштвено-политичких организација и организација удруженог рада.

Органи Сусрета су: Међурепублички одбор, Организациони одбор (15-20 чланова), Програмска комисија (12 чланова), Надзорни одбор (3 члана), директор, уметнички директор и Жири (11 чланова). Чланови су бирани на период од 4 године, изузев жирија чији је мандат трајао две године.

Међурепублички одбор био је највиши орган Сусрета састављен од 45 чланова, од којих су републике, покрајине и покровитељи делегирали по једног, а остале чланове именовали су оснивачи. Одбор је имао председника, потпредседника и секретара који је био, истовремено, и директор Сусрета. Као највиши орган, Одбор је именовао сва остала тела, усвајао програм Сусрета, доносио нормативна акта и друге одлуке од битног значаја за организацију и одржавање Сусрета.

До августа 1975, организациони и други послови били су у надлежности директора, а од августа, те послове преузео је Дом културе у Ваљеву.

Сусрети су одржавани сваке године, новембра месеца, у Ваљеву. Од 1975, уведена је пракса да се отварање Сусрета одржи у другој републици или покрајини са програмом аматера града домаћина, а сви остали учесници своје програме су одржавали у Ваљеву, већ по традицији, граду домаћину.

Учеснике Сусрета бирала је Програмска комисија, на предлог синдиката и културно просветних заједница република и покрајина, преко својих чланова у истој комисији. Критеријум за учешће на Сусретима биле су јавне потврде уметничких вредности на неком домаћем или иностраном такмичењу.

Учесницима Сусрета додељиване су награде: а) ансамблима – статуете Косте Абрашевића (златна, сребрна и бронзана), б) појединцима – плакете са ликом Косте Абрашевића (златна, сребрна и бронзана) и в) посебне награде разних дародаваца које су додељиване ансамблима и појединцима одлуком Жирија. Сви остали, за своје учешће добијали су дипломе. Због високог уметничког нивоа програма и броја учесника на смотри, додељиване награде биле су веома цењене међу аматерима.

Сусрети су били смотра најбољих достигнућа културно-уметничког аматеризма народа и народности СФРЈ, као и припадника југословенских народа који живе у другим земљама као националне мањине, а баве се културно-уметничким аматеризмом. Програмима смотре обухваћене су скоро све области аматерског бављења уметношћу, почев од фолклора, драме, хорске и инструменталне музике, преко аматерског филма и ликовних уметности до поезије, рецитовања и дечјег аматеризма.

Поред уметничких садржаја битна одлика Сусрета су саветовања, трибине и стручни разговори о битним карактеристикама културно-уметничког аматеризма: његовом положају, реформама, утицајима и задацима на целом подручју тадашње Југославије, чиме је превазилажен манифестациони карактер смотре. Учешће су узели, у то време, признати научни и културни посленици као: Филип Матић, Милош Јевтић, Првослав Ралић, Стипе Шувар, Павле Богетић, Василије Тапушковић...

Стручни разговори, као посебан вид садржаја програма, обављани су током целе године. Окупљали су професионалце за поједине области уметности са намером, да под стручним руководством познатих и признатих композитора, диригената, редитеља, кореографа, сликара, фотографа и других, помогне аматерским друштвима да раде осмишљеније и ефикасније. У разговорима су учествовали уметници и културни радници: Божидар Драгић, Тихомир Пинтер, Олга Маринковић, Миодраг Гајић, Јовица Јерков, Бранко Лазић...

За 25 година (од 1966. до 1991) одржано је двадесет пет Сусрета у Ваљеву где је изведено 378 приредби са 41.453 аматера, а видело их је око 250.000 гледалаца, или учествовали су: 121 хор, 72 драмска ансамбла, 74 групе певача, 25 клапа, 229 изворних група, 284 песника, 226 рецитатора, 229 филмска ствараоца, 645 ликовних стваралаца, 546 фотографа итд.

Све смотре аматера и остала догађања Сусрета, на одговарајући начин, пропраћени су од стране медија. Ради потпунијег обавештавања учесника и шире јавности, током одржавања смотри, излазиле су публикације: „Билтен“ и лист „Сусрети“. Уредника и уређивачки одбор, ових публикација, именовао је Организациони одбор. Поводом десетогодишњице и петнаестогодишњице постојања Сусрета штампане су монографије.

За своје значајне резултате на пољу развоја културно-уметничког аматеризма Сусрети су добили Вукову награду 1983. године, Септембарску награду града Ваљева и многа друга признања.

После 25 година, нарочито крајем осамдесетих, делом због дубоке економске и политичке кризе, али и због одсуства нових идеја, Сусрети аматера из целе Југославије постали су неостварљиви. Све је то условило, да се на последњем 25. Сусрету, одржаном само у једном дану, 7. децембра 1991. године, одлучи да због ратне ситуације у земљи: „Сусрети привремено прекину своју активност“.

Фонд је у несређеном, регистратурском стању преузет у Архив, 30. јуна 1999, записником бр. 09-235/99 (књига пријема бр. 483).

Фонд је непотпун. Одабир и сређивање архивске грађе извршени су у Архиву, током 1999-2001 (са прекидима), по бројевима регистратуре и тематски. При сређивању овог фонда направљена су извесна одступања, јер садржи, нетипске, физичке предмете, а саставни су део формираних предмета или тематских целина у фонду. Они су посебно обрађени и дат је детаљан опис. Фонд је обрађен и урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1965-1991, 2 књиге, 12 кутија списа и 1 свежањ (2 м).

Књиге 1965-1983:

– деловодни протоколи 1965-1983, 2 књ.

Списи 1969-1991:

– историјат творца фонда, нормативна акта 1970-1976, 1 кут.

– Сусрети од V до XXV, 1971-1991, 2 кут.

– преписка 1969-1990, 2 кут.

– извештаји о одржаним Сусретима 1972-1988, 1 кут.

– штампа ( „Билтен“, лист „Сусрети“, исечци из новина југословенске штампе која је писала о Сусретима) 1971-1991, 3 кут.

– прилози предмета: фотографије, повеље, плакете, ордење и значке 1966-1989, 2 кут.

– прилози предмета: фото албуми, ролне са филмским тракама, магнетофонске траке, логотип (матрица) Сусрета 1966-1976. и без године, 1 свежањ.

Грађа садржи: оснивачка акта, акта важна за историјат творца фонда, записнике органа Сусрета, извештаје о раду, извештаје Жирија о додели награда, програме рада, спискове учесника (њихове историјате, фотографије, програме), извештаје о финансијском пословању, штампани материјал и материјал који не спада у архивску грађу (физички предмети), али је саставни део фонда

Обавештајна средства: сумарни инвентар и деловодни протоколи.

Објављени радови:

Монографија: Југословенски сусрети аматера „Абрашевић“ 1967-1976, ГИРО „Милић Ракић“, Ваљево, 1976, стр. 140.

Монографија: Југословенски сусрети аматера „Абрашевић“ 1967-1982, ГИРО „Милић Ракић“, Ваљево, 1982, стр. 136.