2.1.118. ОКРУЖНИ СУД ВАЉЕВО
(1804-1944), 1807-1944.

Окружни суд у Ваљеву, као један од најстаријих и најугледнијих у Србији, захваљујући свом географском положају и духовном стању становништва над којим је био надлежан, имао је прворазредну улогу у успостављању законитости и уређењу свакодневног живота становника ваљевског краја. Установљен је 5. маја 1804. године. Услед нередовних, устаничких прилика укинут је 25. априла 1806. године када је судска власт враћена војним заповедницима. Поново је основан, вероватно 1807. године, а одлуком Совјета уређен 1. јануара 1809. године када је проглашен за варошки и нахијски суд (магистрат); одређено је да, поред правосудних, обавља и административне послове. Престао је са радом са сломом Првог српског устанка, а трагове његовог поновног рада налазимо у време Другог, све до споразума кнеза Милоша са Марашли Али пашом. Наредба кнеза Милоша од 1. јула 1822. године да се у Ваљеву установи нахијски суд остварена је у мају 1823. године од када није престајао са радом.

Своју делатност је обављао под различитим називима: Ваљевски нахијски суд, Суд вароши ваљевске, Магистрат до 1835, од 1835-1837. Исправничество, а од 1837-1840. поново Магистрат, а од 1840-1890. Суд окружија ваљевског. Од 1890. до 1928. називао се Ваљевски првостепени суд, а потом Окружни суд. Суд је као и сви судови оног времена вршио и поред судске и управно-извршну власт. Доношењем Сретењског, па Турског устава и касније низа закона и уредби суд се све више ослобађао послова који нису били у домену судске власти. Ваљевски окружни суд је у првој половини 19. века обављао следеће послове: ислеђење кривичних дела и грађанских парница и доношења пресуда по истим; вршио надзор над управном власти и обављао административне послове; бринуо се о досељеницима и народном здрављу; вршио контролу и надзор над трговином, занатством и грађевинарством; организовао тајну службу према Босни и Аустрији у пограничном делу Округа; обављао послове војне струке. Имао је ранг првостепеног суда који је одобравао или поништавао одлуке примиритељних и касније судова општина и среских судова и решавао предмете за које ови судови нису били надлежни углавном грађанске парнице и кривична дела.

У време пораста хајдучије од 1863-1866, 1885. и 1894-1895. поступао је по овлашћењима Закона о преким судовима. Рад суда био је организован преко судских већа, судија, истражних судова и административног особља. Територијална надлежност се простирала на срезове: Колубарски, Тамнавски, Подгорски, Посавски и касније Ваљевски.

Суд је радио до окупације земље а потом, под окупацијом наставио рад са истом организацијом и по истим законским прописима.

Фонд је преузиман у више наврата. Посебну пажњу завређује податак, да се одмах по оснивању Архивског средишта у Ваљеву1948, руководилац Благоје Чупаревић посветио прикупљању и сређивању расуте архивске грађе Окружног суда, која се налазила на тавану зграде суда, у подруму кафане "Златибор" и другим местима. У том послу помагала му је војска и ученици у привреди. Фонд је незванично предат (књига пријема бр. 1). Архив Србије записником бр. 154/1, од 24. марта 1969, предао је Архиву део архивске грађе суда (књига пријема и бр. 245).

Фонд је непотпун. Архивистички је сређен до 1900, по принципу провенијенције, односно, архивска грађа разврстана је на године, у оквиру година по фасциклама, а у оквиру фасцикле, формирани предмети, сложени су по нумерама. У току је сређивање и обрада осталих година.

Фонд је категорисан у групу архивске грађе од изузетног значаја.

Публикован је део архивске грађе фонда за период 1815-1865. Зборник грађе приредио је Обрад Гавриловић под насловом: Ваљевски окружни суд 1815-1865, Београд, 1973, 412.

У часопису Гласник бр. 2-3, МИАВ, Ваљево, 1967, публикован је део архивске грађе фонда који је приредио Обрад Гавриловић под насловом: Ваљевски окружни суд од 25. августа 1849. године, стр. 51-78.

Садржи грађу за период 1807-1944, 372 књиге и 4664 кутије списа (621 м).

Књиге 1842-1938:

         деловодни протоколи 1845-1938, 291 књ.

         регистри 1842-1932, 81 књ.

Списи 1807-1944.

Грађа садржи: административне списе, упутства, обавештења и наредбе ваљевским кнезовима; разна законодавна акта, уредбе о сетви, прикупљању пореза, десетка, уређењу свакодневног живота и др.; предмете кривичних спорова: повреде, крађе, пљачке, убиства, чедоморства, неморално понашање и политичке кривице. Такође садржи предмете грађанских спорова: масе, деобе, разна дуговања, наслеђа; предмете трговачких спорова, зајма, најма, закупа, ортаклука, трампе, јавне продаје; разне извештаје о раду, бирачке спискове по срезовима Ваљевског округа, спискове поротника, кондуит листе за избор народних посланика; статистичке извештаје о врсти пресуда општинских судова, статистика притвореника по кривицама; предмете ратне штете после Првог светског рата, платне спискове судских чиновника; разне рачуне за: одржавање објеката, огрев, канцеларијски материјал, лекове затвореника и друго. У Окружном суду у Ваљеву радиле су многе познате и значајне личности: Прота Матеја Ненадовић, Јаков Ненадовић, Јовица Милутиновић, Гаја Дабић, Петар Јокић, Теодор Грујовић, Владислав Петковић Дис и др.

Обавештајна средства: аналитички инвентар за поједине године, попис грађе чије је сређивање у току и деловодни протоколи.

Објављени радови:

         Бранко Перуничић: Град Ваљево и његово управно подручје 1815-1915, МИАВ, Ваљево, 1973, 1270

         Јеротије Вујић и др.: Окружни суд Ваљево, Гласник бр. 1, МИАВ, Ваљево, 1966.

        Снежана Радић: Два века првог суда у Србији - Посвећено 200-годишњици оснивања првог суда у Ваљеву, Друштво судија Србије, Београд, 2004, 46