А.1.2-4.1. НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ ВАЉЕВО
(1839-1944), 1841-1944.

Начелство округа ваљевског формирано је на основу Устава из 1838. и Устројенија о окружним начелствима и главним дужностима среских начелника, од 12. јула 1839, као Начелство окружја ваљевског са седиштем у Ваљеву. Окружно начелство, како се у почетку звало, чинили су: начелник помоћник, писар и благајник. Касније је промењен назив у Начелство округа ваљевског. Обухватало је срезове: Колубарски, са седиштем у Мионици, Подгорски, са седиштем у Каменици, Тамнавски, са седиштем у Ваљеву, и Посавски, са седиштем у Убу. Постојала су следећа одељења: полицијско, казначејено, санитетско и војно.Основна дужност му је била да врши надзор над радом среских начелства, да се стара о јавном реду и миру и да се супроставља хајдучији. По наредбама министарстава, а нарочито Попечитељства внутрених дела у чијој је ресорној надлежности било, обављало је и остале послове: прикупљање пореза, војне послове, надзор над трговином, индустријом, саобраћајем и пољопривредом.

Године 1871, формиран је Ваљевски срез са седиштем у Ваљеву, да би 1890, био укинут и његова територија припојена Срезу подгорском. Ваљевски срез обновљен је 1896. године.

На основу Устава из 1888. године и Закона о уређењу округа и срезова, од 1. јула 1890. године, обављена је нова административна подела на територији Ваљевског округа и добија извесну самоуправу, која је укинута 1894, а поново је враћена 1895. године. Од тада постоје окружни одбор и окружна скупштина.

Начелство округа ваљевског укинуто је, Законом од 26. априла 1922. године, који је донет на основу Видовданског устава, и његова територија је ушла у састав Ваљевске области са седиштем у Ваљеву. Области су укинуте 1929, када су формиране бановине као нове управне јединице. Територија Ваљевске области је ушла у састав Дринске бановине са седиштем у Сарајеву. Бановине су укинуте 1941. године, када су поново основани окрузи у Недићевој Србији. Ваљевском округу припојен је Срез качерски, са седиштем у Белановици, који је раније припадао Рудничком округу.

Начелство Округа ваљевског је укинуто 1944. године.

Фонд је преузет од Архива Србије, записником бр. 64/1, од 5. фебруара 1969. године (Књига пријема бр. 35), и допуњен је грађом из овог архива.

Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је хронолошки. Фонд је обрађен и урађен је сумарни инвентар.

Фонд је категорисан у грађу од изузетног значаја.

Садржи грађу за период 1841-1944, 7 књига, 5 кутија списа (0,85 м).

Књиге 1852-1906:

  • деловодни протоколи 1853, 1873-1881, 1895, 1904, 1906, 4 књ.
  • регистри 1852, 1861, 2 књ.
  • уписна књига за одужење државног дуга 1859, 1 књ.

Списи 1841-1944:

  • општа архива 1841-1944, 5 кут.

Грађа садржи: расписе, упутства, прокламације, извештаје, податке о грађењу јавних зграда, податке о груписању општина, о попису државних имања, кретању чиновника у служби, економске и статистичке извештаје, имовинско-правне и друге спорове, дозволе за сечу шуме, податке о изборима, лицитације, списак парохија и свештеника 1914, податке о снабдевању становништва животним намирницама за време Првог светског рата и прикупљању коњских и воловских запрега за потребе војске, и податке о прикупљању и расподели социјалне помоћи за време Другог светског рата.

Обавештајна средства: сумарни инвентар, регистри и деловодни протоколи.

Објављени радови:

Мирослав Перишић: Ваљево град у Србији крајем 19. века (1870-1903), МИАВ, Ваљево, 1997, 376