А.1.5.17. СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР БЕЛАНОВИЦА БЕЛАНОВИЦА

(1944-1947), 1944-1947.

Срески народни одбор Белановица формиран је, 22. октобра 1944. године, као Народноослободилачки одбор за Срез качерски са седиштем у Белановици. Био је у оквиру округа Рудничког, а од 21. марта 1945. године, на основу Одлуке председништва АСНОС-а, Срез качерски у Белановици припојен је округу чачанском.

На Среској скупштини делегата НО одбора за срез качерски, 22. октобра 1944. године изабран је шири одбор од 42 члана, који је на истој седници изабрао Управу (председник, потпредседник и секретар и 10 чланова Извршног одбора). Утврђени су и одсеци за одређене делатности: привредни, социјални, здравствени, судски, мобилни, културно-просветни, управни, финансијски и одсек за обнову. Као орган народне власти био је непосредно подређен Окружном НОО округа чачанског, односно Народном одбору округа чачанског са седиштем у Чачку.

НОО за срез качерски, од средине 1946. године, је Срески народни одбор Белановица, и обухватао је подручја следећих месних народних одбора: Белановица, Бољковци, Бранчић, Босута, Војновци, Гукоши, Давидовица, Дићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Јерменовци, Калањевци, Козељ, Крива Река, Лалинци, Липље, Љиг, Манојловци, Моравци, Мутањ, Пољанице, Рудник, Ручићи, Трудељ, Угриновци, Церова, Шилопај, Штавица и Шутци.

Законом о административно-територијалној подели Народне Републике Србије, од априла 1947. године, укинут је срез качерски и тиме је престао да ради Срески народни одбор Белановица. Његова територија ушла је у састав новоформираног Среза љишког са седиштем у Љигу.

Организациона структура Среског народног одбора Белановица произилазила је из ситуације, мењала се и саображавала према законским прописима.

До краја 1944. године, унутрашња организација одбора претрпела је извесне измене. Формиран је саобраћајни одсек а благајна Одбора припојена је финансијском одсеку. Формирана је Милиција а при Среској команди у Белановици и даље су задржане партизанске страже, формиране од посебних чета, на Руднику, Угриновцима, Бољковцу и Пољаницама.

Од марта до маја 1945. године, Одбор је донео одлуке о образовању одсека за трговину, формирању Комисије за утврђивање ратних злочина, Среске комисије за ратну штету и Комисије за ратну добит.

Значајније промене у унутрашњој организацији одбора извршене су, половином јула 1945. године, на основу наредбе Окружног НОО округа чачанског. Према тој наредби укинути су шумарски, грађевински, трговина и снабдевање, задругарство и здравље и утврђени следећи одсеци: унутрашњи, просветни, здравствени, социјални, финансијски и привредни. У септембру исте године, ОНО донео је одлуку да се укине Привредни одсек, а образује Пољопривредни одсек, Шумарски и Одсек трговине и снабдевања посебно.

И следећих година (1946. и 1947), извршене су мање организационе промене у оквиру појединих одсека мада се њихов број није повећавао. Среска планска комисија формирана је, 19. јуна 1946. године, а у јануару 1947. године, формиран је Општи одсек.

Фонд је преузет од Среског народног одбора у Ваљеву, записником од 16. априла 1960. године (Књига пријема бр. 25).

Фонд је непотпун. Сређен је, 1995. године по систему слободне провенијенције (организационој структури одбора и тематици).

Фонд је категорисан у групу архивске грађе од великог значаја. Архивска грађа фонда која се односи на пријаву ратне штете и аграрну реформу, припада категорији архивске грађе од изузетног заначаја.

Садржи грађу за период 1944-1947, 8 књига и 17 кутија списа (1,94 м).

Књиге 1944-1947:

-        књига записника седница Извршног одбора 1944-1947, 1 књ.

-        уписник ратне штете 1945, 1 књ.

-        финансијске књиге (дневник благајне, примања и издавања и др.) 1945-1947, 5 књ.

-        дневник административног курса (без године), 1 књ.

Списи 1944-1947.

Грађа садржи: упутства, наредбе, расписе и препоруке виших органа за рад Одбора; податке о оснивању Среског народног одбора и његовој реорганизацији; извештаје о раду СНО, стању у школству; спискове избеглица из Словеније, Босне и Македоније (по општинама на територији овог среза); евиденције породица стрељаних, умрлих у логорима, као и осталих жртава фашистичких терора; спискове просветних радника и социјално угрожених лица; пријаве ратне штете за поједине месне одборе; податке о аграрној реформи, откупу вишкова пољопривредних производа, расподели животних намирница грађанима, сетвеним плановима, формирању и раду Комисије за коначну ликвидацију земљорадничких дугова, поправци путева Љиг Белановица, оснивању државног хотела и ресторана, опанчарске радионице и кројачко-абаџијске задруге у Белановици; персонална документа; буџет среза, наплате пореза, платне спискове основних школа, Државне народне школе (1946), Дечјег дома у Јерменовцима, запослених у СНО и друго.

У недостатку обавештајних средстава служи попис архивске грађе.