А.1.5.18. СКУПШТИНА СРЕЗА ВАЉЕВО ВАЉЕВО

(1944-1967),1944-1967.

Срески народноослободилачки одбор за Срез Ваљево основан је, 24. септембра 1944. године, одмах по ослобођењу Ваљева са основним задатком да мобилише привреду и становништво у борби за ослобођење земље, као и да обезбеди услове за изградњу новог друштвено-политичког система. У саставу Среза биле су следеће општине: Ваљевска, као градска и сеоске: Бранковинска, Грабовичка, Дивачка, Јовањска, Лелићска, Лукавачка, Попучанска, Петничка, Котешичка, Драчићска, Лесковачка, Лозничка и Ребељска. Основан је, на основу Одлуке о устројству и пословању НОО одбора и на основу ње је радио све до доношења Закона о административно-територијалној подели Србије, од 1. септембра 1945. године.

У овом периоду постојања, претрпео је више административних и територијалних промена. По укидању општина и реорганизацији НО одбора, срез је добио већа управна права, да би по укидању округа, Законом од априла 1947. године, постао главни носилац привредног и друштвеног живота на територији за коју је био надлежан. На основу поменутог закона дошло је до укидања неких срезова и формирања нових. Ваљевски срез имао је у свом саставу 42 МНО: Бабина Лука, Бачевци, Белошевац, Беомужевић, Бранковина, Брежђе, Брезовице, Буковац, Гола Глава, Горња Буковица, Горња Грабовица, Дегурић, Дивци, Доња Грабовица, Драчић, Дружетић, Ђурђевац, Забрдица, Златарић - Јовања, Златарић - Рибари, Јабланица, Кључ, Котешица, Лелић, Лесковице, Лозница, Лукавац, Маркова Црква, Мионица (варош), Мионица (село), Осеченица, Пауне, Петница, Попучке, Причевић, Рађево Село, Рајковић, Седлари, Совач, Стубо, Суводање и Тубравић.

Законом о административно-територијалној подели НР Србије од фебруара 1950, формиран је Срез мионички, а из састава Ваљевског среза издваја се град Ваљево, којем се, као градска насеља, припајају Бело Поље, Попаре, Градац и Кличевац. У новоформирани Мионички срез, из Ваљевског среза припојено је 10 МНО. Исти срез је наново укинут, Законом о подели територије НРС на општине, срезове и градове, априла 1952. Дотадашња подела у овиру срезова на МНО престала је да постоји крајем 1951, па је по овој подели, Ваљевски срез обухватао градску општину Ваљево и 33 сеоске општине: Бачевци, Бело Поље, Бранковина, Брежђе, Брезовице, Буковац, Гола Глава, Горња Буковица, Горња Грабовица, Дивци, Доња Буковица, Доња Грабовица, Доња Топлица, Драчић, Ђурђевац, Јабланица, Јовања, Котешица, Лелић, Лесковице, Лозница, Лукавац, Мионица, Осеченица, Пауне, Петница, Попучке, Поћута, Причевић, Рајковић, Слатина, Словац и Ставе.

Срез је, у неколико наврата, био знатно увећаван укидањем суседних срезова нарочито 1955. године, када се увођењем комуналног система у ваљевском крају формирају два среза, ваљевски и лазаревачки, а укинути су љишки, подгорски и тамнавски. Срез Ваљево је обухватао општине: Бранковина, Ваљево, Гола Глава, Дивци, Драчић, Каменица, Лелић, Мионица, Осечина, Памбуковица, Пецка, Причевић, Рајковић, Словац, Суводање, Тубравић и Уб. Само после две године, донет је Закон о изменама и допунама Закона о подручјима срезова и општина у НР Србији, по којем је Срез Ваљево постао територијално знатно већи, преузимањем Среза Лазаревац. Ваљевски срез обухватао је следеће општине: Бањани, Белановица, Бранковина, Ваљево, Дивци, Драчић, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Лелић, Љиг, Причевић, Рајковић и Стубо. У односу на 1955. годину, број општина се 1957, увећао само за једну општину, јер су територије појединих општина увећане укидањем и спајањем економски најслабијих и најмањих по претходној подели.

Новим Законом о подручјима срезова и општина у НР Србији, из децембра 1959. године, опет су укинуте неке општине и Ваљевски срез обухвата 7 општина: Ваљево, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Љиг, Мионица и Осечина.

Крајем 1962. године, Народна скупштина НР Србије донела је Закон о изменама и допунама Закона о подручјима општина и срезова, којим је извршено спајање срезова Ваљево и Шабац у нови срез, који је постојао под називом: Скупштина среза Ваљево, са седиштем у Ваљеву, и то, без икаквих територијалних промена спојених срезова. Новоформирани срез обухватао је, поред наведених општина бившег Ваљевског среза, и општине које су припадале бившем Шабачком срезу: Богатић, Владимирци, Волујац, Коцељево, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник, Прњавор и Шабац. Крајем 1965. године, у Ваљевском срезу укинуте су општине Волујац, Каменица и Прњавор, а њихове територије припојене су опшинама Ваљево и Шабац.

Уставом СФРЈ из 1963, дата је могућност републикама да се територијално могу организовати кроз општине. У складу са тим, Скупштина СР Србије је, крајем 1966, донела одлуку о проглашењу Уставног закона о укидању срезова у СР Србији. По овом закону укинути су сви срезови на територији СР Србије, закључно са 31. мартом 1967. године.

Послови и надлежности Скупштине среза Ваљево пренете су у надлежност скупштинама општина Ваљево, Осечина, Лајковац, Уб, Љиг, Мионица и Лазаревац и општинама бившег Шабачког среза.

Стваралац грађе је у неколико наврата мењао име: СНОО среза Ваљево, СНО Ваљево, Срез ваљевски, Скупштина среза Ваљево.

Срез је организационо у више наврата мењао структуру организације управе. Крајем септембра 1944, Скупштина Среског народноослободилачког одбора за срез Ваљево изабрала је свој извршни орган - Срески народноослободилачки одбор, чија је организациона структура била истоветна структури Окружног народног одбора Ваљево, са следећим одсецима: за опште послове, унутрашње послове, привреду, пољопривреду, грађевинарство, трговину и снабдевање, социјални, здравствени, просветни, финансијски и персонални. Да би извршавао постављене задатке из домена државне управе, формиране су сталне или повремене комисије, па су у 1945, постојале комисије за: одузимање ратне добити, за ратну штету и конфискацију имовине, а од 1946. и Планска комисија. Укидањем Окружног народног одбора Ваљево, априла 1947, Срески народни одбор Ваљево задржава постојећу организациону структуру, осим што је наглашена самосталност среза. Крајем 1948, срез је реорганизовао управни апарат и уместо одсека увео повереништва. Током 1952. године укинут је Извршни одбор и повереништва. За обављање политичко-извршних послова формирани су савети за: привреду, комуналне послове, народно здравље и социјалну помоћ, просвету и културу и Савет за унутрашње послове. За обављање управних послова, организује се администрација кроз пет одељења и Управу за приходе и буџет, Статистички уред. Већ крајем исте године, уместо одељења, уведени су секретаријати. Број комисија се мењао у зависности од потреба одборника.

Средином шездесетих, на основу Општег закона о уређењу општина и срезова из 1955, Народни одбор среза Ваљево има два већа: Среско веће од 80 и Веће произвођача од 70 одборника. За вршење управних и стручних послова образовано је 9 секретаријата и то за: унутрашње послове, општу управу, финансије, привреду, пољопривреду и шумарство, рад, просвету и културу, народно здравље и социјално старање и секретаријат народне одбране. У 1958. години, одређене извршне и управне послове, из надлежности НОС, вршили су секретаријати за: унутрашње послове и општу управу, друштвени план и финансије, пољопривреду и шумарство; робни промет, угоститељство и туризам; рад и радне односе, просвету, физичку културу, народно здравље, социјалну заштиту и за комуналне послове. Такође, радиле су и комисије за вршење одређених управних послова, као за: народну одбрану, службеничке послове, кадровска питања, национализацију и друге, у зависности од потреба.

Почетком 1960, мења се организациона структура НОС Ваљево и основани су Секретаријат за унутрашње послове и одељења за: општу управу, финансије, привреду, друштвене службе и народну одбрану. У овој години, као самостална установа, појављује се Завод за просветно педагошку службу НОС Ваљево. Раде и комисије, а као нове појављују се комисије за: ревизију главних пројеката и ревизију инвестиционих програма.

Од 1963. године, послови су поново обављани преко савета, секретаријата и управних установа. Њихов број, за период 1963-1967, мењао се. У овом периоду интензивно ради Комисија за утврђивање радног, посебног и пензијског стажа.

Архивска грађа овог фонда преузимана је у Архив, два пута, у несређеном стању, од Народног одбора среза Ваљево, 1959, без записника - извучена је из подрума (Књига пријема бр. 29) и од Скупштине општине Ваљево, записником бр. 702, од 28. децембра 1972. године (Књига пријема бр. 48).

Фонд је непотпун. У 1979. години извршена је класификација грађе, делимично излучен безвредни регистратурски материјал, књиге су пописане а грађа сређена по организационој структури и тематски. Током 1992. и 1993. године, издвојена је и обрађена архивска грађа, која се односи на видове одузимања имовине, по основу конфискације, експропријације, аграрне реформе, национализације и пољопривредно-земљишног фонда (ПЗФ) на територији општина: Ваљево, Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац и Уб. Предмети ових тематских целина, за период 1944-1967, аналитички су обрађени, урађен је аналитички инвентар и садржи 1221 предмет. За имовину одузету по основу национализације из 1958. године урађен је азбучни регистар за 3000 лица.

Цео фонд је категорисан у групу архивске грађе од великог значаја, а део овог фонда: Одсек за аграрну реформу, Комисија за ратну штету, Комисија за арондацију, Комисија за национализацију најамних зграда и грађевинског земљишта и Комисија за експропријацију - у групу архивске грађе од изузетног значаја.

Садржи грађу за период 1944-1967, 173 књиге и 181 кутија списа (70 м).

Књиге 1944-1967:

-        записници седница НО среза Ваљево 1952, 1 књ.

-        записници седница оба већа НО среза Ваљево1952-1967, 37 књ.

-        записници Среског већа НО среза Ваљево1957-1965,15 књ.

-        записници Већа произвођача среза Ваљево 1952-1965, 24 књ.

-        записници Среске комисије за ПЗФ 1953, 4 књ.

-        строго поверљиви деловодни протоколи 1948, 1949, 1951-1957, 1960-1963, 12 књ.

-        поверљиви деловодни протоколи 1945-1950, 6 књ.

-        деловодни протоколи 1944-1963, 58 књ.

-        деловодни протокол Председништва СНОО 1944-1945, 1 књ.

-        деловодни протоколи Одељења за привреду 1945-1946, 3 књ.

-        деловодни протокол Персоналног одељења 1945-1946, 1 књ.

-        деловодни протокол Управе за путеве 1954, 1 књ.

-        деловодни протокол Планске комисије 1949-1950, 1 књ.

-        деловодни протоколи Среске комисије за ПЗФ1953, 4 књ.

-        матичне књиге запослених (СНО и НОС)1945-1951, 1955-1963, 4 књ.

-        контролник особља СНО Ваљево 1947, 1 књ.

Списи 1945-1967.

Грађа садржи: записнике и материјале седница Среског већа и Већа произвођача и оба већа Скупштине среза; записнике секретаријата, одељења и савета за: општу управу, финансије, привреду, пољопривреду и шумарство, просвету, културу и физичку културу, здравство; записнике и материјале МНО, НОО и СО: Каменица, Богатић, Зворник, Лозница, Коцељева, Прњавор, Владимирци, Љубовија, Волујац и Крупањ; записнике Комисије за утврђивање радног, посебног и пензијског стажа за територије општина Ваљево, Лајковац, Мионица, Љиг, Уб, Осечина, Каменица, Шабац, Богатић, Зворник, Лозница, Коцељева, Прњавор, Владимирци, Љубовија, Волујац и Крупањ; записнике и одлуке Одсека за аграрну реформу, Комисије за ратну штету, Комисије за арондацију, Комисије за национализацију најамних зграда и грађевинског земљишта и Комисије за експропријацију; податке о конфискацији, експропријацији, аграрној реформи и национализацији; записнике о положеном стручном испиту; пријаве ратне штете (попуњени обрасци бр. 1); пописе жртава рата 1941-1945; податке о спомен плочама и спомен обележјима НОБ-а и споменицима културе у Срезу; упутства и препоруке републичких и среских органа; извештаје о раду, анализе и програме рада среза, савета, комисија, привредних организација, школа и других установа; податке о регистрацији привредних организација и занатских радњи; нормативна акта среза, народних одбора, привредних и других организација; годишње статистичке извештаје о раду предузећа и земљорадничких задруга; техничку документацију у вези са издавањем грађевинских дозвола и локација; друштвене планове и буџете среза и општина, завршне рачуне, платне спискове и друго.

У недостатку обавештајних средстава служе: попис архивске грађе, регистри уз деловодне протоколе и деловодни протоколи, а за део архивске грађе аналитички обрађене - аналитички инвентар.

Објављени радови:

-         Драгутин Бајић: Времеплов Ваљева 1944-1984, Ваљево 1986, 238

-         Снежана Радић: Одузети манастирски и црквени поседи у ваљевском крају по аграрној реформи 1946. године, Гласник бр. 31, МИАВ, Ваљево 1997, стр. 246

-         Снежана Радић: Аграрна реформа на територији Тамнавског среза у 1946. години, Гласник бр. 37, МИАВ, Ваљево 2003, стр. 109