А.1.5.21. НАРОДНИ ОДБОР СРЕЗА ПОДГОРСКОГ ОСЕЧИНА
(1944-1955), 1945-1955.

Народни одбор среза подгорског основан је, крајем октобра или у првој половини новембра 1944. године, као Срески народноослободилачки одбор за Срез подгорски са седиштем у Ваљевској Каменици. Обухватао је подручја 10 општина и то: Каменицу, Осечину, Лопатањ, Миличиницу, Оглађеновац, Осладић, Причевић, Суводање, Голу Главу и Горњу Буковицу, са укупно 27 месних народних одбора. На основу Општег Закона о народним одборима, одбор мења назив у Срески народни одбор за срез подгорски. Народна скупштина НР Србије донела је, 18. априла 1947, Закон о административно-територијалној подели НР Србије на основу кога се укидају окрузи, а срески одбори преузимају део надлежности окружних одбора. У исто време, седиште Среза подгорског премештено је из Ваљевске Каменице у Осечину. У саставу Среза је било 19 месних народних одбора. Ваљевском срезу прикључени су одбори који су се раније налазили у саставу Среза подгорског и то: Беомужевић, Гола Глава, Горња Буковица, Доња Буковица, Дружетић, Златарић, Причевић, Мајиновић, Тупанци, Суводање, Бобова, Ситарице и Станина Река. Овом срезу прикључени су месни народни одбори који су раније припадали срезовима Рађевском, Азбуковачком и Посавотамнавском и то: Белотић, Комирић, Коњуша, Коњиц, Пуљези, Галовић, Пецка, Гуњаци, Драгодол и Скадар.

Законом о подели територије НРС на општине, градове и срезове, из априла 1952. године, поново се формирају народни одбори општина, Срески народни одбор за срез подгорски мења назив у Народни одбор среза подгорског. У границама Среза налази се 13 општина и то: Бастав, Белотић, Доње Црниљево, Драгијевица, Драгодол, Каменица, Комирић, Лопатањ, Миличиница, Оглађеновац, Осечина, Осладић и Пецка, са укупно 30 насељених места.

Народни одбор среза подгорског престао је са радом након доношења Закона о подручјима срезова и општина у НР Србији од јуна 1955. године. Осечина је остала као седиште новоформиране општине, а укупна територија укинутог среза прикључена је Срезу ваљевском.

Архивска грађа овог фонда преузимана је у Архив у три наврата и то: од Народног одбора среза Ваљево (без записника), Народног одбора општине Осечина, 16. априла 1960. и од Скупштине општине Осечина, 22. новембра 1968, записником бр. 530/1. (Књига пријема бр. 27, 242 и 280).

Фонд је непотпун. Излучивање безвредног регистратурског материјала и класификација архивске грађе обављена је, 1974. године, када је извршен и попис грађе.

Фонд је категорисан у архивску грађу од великог значаја. Архивска грађа фонда која се односи на пријаву ратне штете, аграрну реформу, национализацију, експропријацију и пољопривредни земљишни фонд, припада категорији архивске грађе од изузетног заначаја.

Садржи грађу за период 1945-1955, 136 књига и 104 кутије списа (14,60 м).

Књиге 1945-1955:

-        записници седница Среског народног одбора и његових органа 1950-1955, 9 књ.

-        регистри 1948-1955, 17 књ.

-        деловодни протоколи 1945-1955, 87 књ.

-        пореске књиге 1946-1948, 10 књ.

-        остале књиге 1947-1955, 13 књ.

Списи 1945-1955.

Грађа садржи: записнике седница Одбора и његових комисија; извештаје о раду Одбора и институција са терена; расписе и упутства виших органа власти; бирачке спискове, изборне материјале, статистичке извештаје, спискове одборника, пописе алатки и машина; спискове службеника на територији СНО (учитеља, лекара, медицинских сестара чиновника); пријаве ратне штете, пописе сточног фонда по категоријама и врстама; инвалидске предмете; податке о: национализацији, експропријацији, ПЗФ-у, аграрној реформи, сељачким радним задругама, раду школа и успеху ученика итд.; финансијску документацију, платне спискове, податке о наплати пореза и др.

У недостатку обавештајних средстава служе: попис архивске грађе, регистри и деловодни протоколи.